БУДУЋНОСТ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Нови дневни ред човечанства

Др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, одржао је фантастично предавање о будућности вештачке интелигенције у препуној Свечаној сали Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, 30. септембра 2022. године. Увод у ову интересантну тему дао је Слободан Бубњевић, физичар, писац и новинар. У публици су били ученици Политехничке школе, Економске школе и Гимназије из Пожаревца, као и Техничке школе из Костолца.
Вештачка интелигенција је ту! Шта о њој треба да знамо? Средњошколци су били одлични саговорници на овој трибини. Постављали су питања, давали одговоре, долазили до сазнања и закључака. Трагајући за бесмртношћу, човечанство настоји да се надгради у богове. Да би превладали старост и несрећу, људи ће морати да освоје боголику власт над сопственом биологијом. Као што Јувал Ноа Харари каже у књизи „Хомо деус“, моћи ћете да купите себи херакловску снагу, чулност Афродите или мудрост Атине. Али, полако… Стремити није исто што и досегнути. Нашу будућу економију, друштво и политику обликоваће настојања да победимо смрт, али из тога не следи обавезно да ће у будућности људска бића бити бесмртна. У природи човека је да се плаши новог, јер му је управо то ново стварало проблеме. С друге стране, баш то ново му је отварало пут ка напретку. Данас се наше знање мења вртоглавом брзином, па би теоријски требало све боље да разумемо свет. Међутим, догађа се супротно. Наше новостечено знање води бржим променама. У настојању да разумемо шта се дешава, ми убрзавамо гомилање знања, што проузрокује бржа и јача превирања. Последица тога је да смо све мање у стању да појмимо смисао садашњости или предвидимо будућност. Стрепимо да ће вештачка интелигенција преузети контролу над нашим животима и да ћемо ми постати робови те интелигенције. Или ако не то онда да ће она преузети наше послове и да ћемо остати без средстава за живот. Збиља, ако нам нека интелигентна роботизована машина постане конкурент за радно место, ми смо посао изгубили. Робот може да ради стално, дан и ноћ, и само повремени ремонт је сав његов одмор. Робот готово никад не греши, робот је много бржи од човека и много је јефтинији. Човек са таквим вештачким створом не може да се мери. Сем тога, интелигенција тог робота ускоро ће много превазићи нашу. Како др Богојевић каже, просторно периферија више не постоји јер, уз помоћ паметних телефона и интернета, све је у центру збивања. Ступање вештачке интелигенције на сцену свакако ће преобразити свет, али то не даје пуномоћ само једном, унапред утврђеном исходу. Сваки развој догађаја требало би схватити као разне могућности, а не као пророчанства. Ако вам се неке од ових могућности не допадају, на вама је да размишљате и понашате се на начин који ће спречити оставарење одређених могућности. Др Богојевић је поручио младима да, упркос напретку и новим технологијама, не треба да се боје за своје будуће послове. Потребно је само да буду најбољи у ономе што раде. Такви ће увек бити потребни и човеченству и науци. Истакао је да је један град у Италији у средњем веку, који је имао број становника колико сада отприлике Пожаревац, подарио свету ванвременске уметнике као што су Микеланђело, Леонардо, Перуђини (касније Рафаелов учитељ) и Ботичели. Оно што им је било заједничко, поред тога што су сви из Фиренце, је Верокио, њихов учитељ. Дакле, без обзира у ком времену живите, уз доброг учитеља и ученика, све је могуће. По овом фирентинском ренесансном сликару назван је научни центар ,,Верокио“ у Земуну чија је изградња у току. Идеја је да у њему ради сто најбољих студената завршних година и постдипломаца различитих профила – инжењера, физичара, биолога, дизајнера – окупљених око одређених пројеката. Замисао је, каже Богојевић, да „Верокио“ буде инкубатор развоја школе будућности и концепта квалитетног образовања за 21. век. Наш образовни систем је прављен за 19. век и индустријско доба. Међутим, млади данас треба да имају много шире образовање, да буду флексиблинији, да целог живота уче и науче да цене различите креативности.
Циљ овог предавања није да сузи видике проричући један одређени и коначни развој приче, већ да нам прошири видике и створи свест о много ширем спектру расположивих путева.