О КЊИЗИ РАДМИЛЕ СТОЈАДИНОВИЋ У БИБЛИОТЕЦИ У КОСТОЛЦУ
У Библиотеци у Костолцу, Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у четвртак, 7. децембра 2023. године одржано је књижевно вече на коме је представљен роман „Хоћу свој живот назад“ завичајне књижевнице Радмиле Стојадиновић. Роман је заснован на животној причи саме ауторке, о њеном путу до излечења док се борила против тешке болести.Издавач књиге је Клуб љубитеља књиге „Мајдан“.Модератор вечери била је Невена Вуксановић, дипломирани библиотекар.
Делови из књиге:
„Крајем јануара скупљам храброст да средим ове увојке испод перике, и њу коначно бацим. Много је снаге за то потребно. Другачија боја, коса пуно краћа од перике. Видна разлика привући ће погледе свуда где се појавим. Нисам на то још спремна. Никад нећу ни бити, али не могу више поднети тежину ове капе коју зову перика. Преломила сам то након два месеца размишљања и позвала сестру Ваку. Заказале смо термин. Те ноћи ни спавала нисам, бројала сам минуте до доласка и ето ме, ту сам. Она ме дочекује са осмехом као увек. Верујем да је сада пуно искренији него прошли пут. Уласком у салон враћају ми се слике прошлог доласка. Телом као да струја пролази од емоција које навиру. Сећам се сваког детаља као да је јуче било. Сузе у угловима очију прете да ме савладају. Трепне да их отерам; није сада време за тугу. Коса је израсла, баш како ми је Вака и рекла. Није дуга и густа као пре, али је моја. Дрхтавим рукама скидам перику, прва је која ме види без ње…“„Лагано се и ноћ спустила. Ово ти је последња ноћ у мом дому, странче. Сутра ми одлазиш. Нисам те хтела, нисам те ни позвала да уђеш, а још мање те желела као станара. Био си и остао уљез и као такав сутра коначно нестајеш. Не постоји домаћин који би ти пожелео добродошлицу. Ти си само крпељ који се прилепи без ичијег пристанка и кад те на време ухватимо, пре него што нам уђеш под кожу, успемо да те се решимо. Открити га на време, исто је и добити седмицу на лотоу, зато се треба излагати редовним контролама и не допустити уљезу да гмиже по телу и уђе испод коже…“
