ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГА ГОРАНА СТЕФАНОВИЋА

У организацији Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, Галерији Савремене уметности у Пожаревцу представљене су две књиге Пожаревљанина Горана Стефановића:  „Последња руска зима“ и „Крв на златним хризантемама“ (издавач Агноста, Београд). Разговор о књигама са аутором водила је Татјана Живковић, дипломирани библиотекар саветник.

Књига „Последња руска зима“ је настала на основу темељног истраживања архивске грађе, дневника, новинских чланака и мемоарских дела представља иновативну причу о последњој руској зими и сећањима евакуисаних руских емиграната на крваву октобарску револуцију, о усуду који је Белу гарду, најјачу армију на свету, као и интелектуалну елиту Царске Русије осудио на лутање по беспућу тамних вилајета Београда, Краљевина СХС и Југославије у периоду од 1918-1941. године. Потресна прича о судбинама малих људи, руских избеглица, о њиховим страховима, патњама, надама, сиромаштву.

Књига „Крв на златним хризантемама“ прати догађаје у најмногољуднијој земљи света од 1644. године и доласка на власт последње кинеске династије Ћинг када царство достиже свој зенит па до проглашења Народне Републике Кине 1949. године.

Посебна пажња је посвећена периоду Века понижења који почиње 1839. године и демистификацији бурних догађаја који су довели Кину у полуколонијални статус од страних сила. Век понижења трајаће формално сто десет година, тачније завршиће се проглашењем Народне Републике Кине.

Период ће обележити и велики број неповољних међународних уговора који су настали као последица неуспешног пружања отпора страним силама. Понижени до крајњих граница отвараће земљу за трговину са Западом, пристајаће на концесије, прихватаће погнуте главе морбидна зверства од стране Јапанаца без пружања отпора, тонуће у зависност од опијума, њихово културно благо биће предмет пљашкашких подухвата од стране западних сила а архитектонски драгуљи старе Кине нестајаће у пламену.

Земља која је осамнаест векова представљала најбогатију земљу на свету, лидера у образовању, науци и производњи, са најбољим животним стандардом и БДП-ом за скоро 30% посто већим од Америке и Велике Британије заједно дошла је у незавидан положај.