ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА НАГРАЂЕНИ ТЕКСТ НА КОНКУРСУ ЗА ДРАМУ „СЛОБОДАН СТОЈАНОВИЋ“ У 2021.ГОДИНИ

На конкурс је, ове године, приспело 14 драмских текстова, са наглашеним иронизирањем свакодневице, или наше историје, што је равноправно, јер се драма увек догађа „сада“ и „овде“.

Жири овогодишњег Конкурса за драму са именом „Слободана Стојановића“, који чине ВУКИЦА СТРУГАР, новинар у Културној рубрици Новости, МИШКО МИЛОЈЕВИЋ, редитељ и ДРАГАНА БОШКОВИЋ, театролог, једногласно је одлучио да победник буде текст под насловом

„СЛОБОДА ЧАЧАК“, послат под шифром „Пилот Сан“.

Од самог наслова, овај интригантни, субверзивни рукопис, оставља недоумицу, да ли је у питању ослобођење Чачка, нечија угрожена људска права у Чачку, или се ради о некадашњем гиганту, фабрици „Слобода“ у Чачку, чије производе је имало свако домаћинство у бившој социјалистичкој домовини. Притом, ниједна асоцијација из читања наслова позоришне драме није погрешна: и фабрика „Слобода“ је ослободила многе Чачане и грађане околних насеобина од тешког пољопривредног рада и дала им прилику да учествују у индустријализацији земље, право жене, као стуба породице и раднице у производњи је вишеструко трагично приказано, а права тема, епопеја „Слободе“, од 1948. до 1999. би била још јаснија, када би име Слобода било стављено под наводнице.

Позоришна драма „Слобода Чачак“ је спретно и професионално написана, уз ефикасни дијалог и сликовите ликове, који као да су изашли из филмова епохе соцреализма. Нека чедност и наивност исијавају из искреног уверења запослених самоуправљача, да граде свој нови живот, радећи и производећи своје машине. Гротескни жанр, на ивици фарсе, говори да је њихово убеђење заблуда, како време одмиче, свет и они сами постају суровији и натуралистичнији. Илузија, као и фабрика, рапидно се урушавају, а права жртва падне тек када, 1999., фабрика „Слобода“ и Југославија бивају бомбардоване.

„…Кроз вишеслојне драмске токове и кроз стилизацију и иронију откривамо својеврсну „паланачку рапсодију“ у којој се, уз често присуство пародијских елемената приказује социјалистичка сеоско-радничка заврзлама, која има и ширу причу и говори и о распаду једне земље, кроз распад великог државног предузећа…“

Мишко Милојевић, редитељ

„…“Слобода Чачак“ је, извесно, најзрелији од приспелих 14 текстова.Кроз причу о „Слободи“, од настанка, до наших дана, проткане су људске и радничке судбине – масовно напуштање села и одлазак у град, индустријализација, патријархални односи, у којима највећи терет и жртву подноси жена. Слобода, иронично, постаје метафора за одсуство сваког слободног избора…Драма је зрело написана, с вешто вођеном радњом и дијалозима…Црвена ружа, као симбол праведне борбе и отпора, једини је „капитал“ који остаје после промашених и потрошених година живота…“

Вукица Стругар, новинар

Позоришна драма „Слобода Чачак“, са својим квалитетом, релевантном темом и емотивним приступом драмском материјалу има све квалитете да понесе име једног од најбољих српских драмских писаца, Слободана Стојановића.

У Београду,

15. септембра 2021.

Драгана Бошковић, председница Жирија

Вукица Стругар

Мишко Милојевић