ОДЛУКА

Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац

Удружење потомака ратника1912-1920, Градска организација Пожаревац

На седници одржаној 13.06.2019. годинњ у Пожаревцу, Жири Конкурса „Видовдански цвет“ за најбољу родољубиву песму 2019. године, у саставу: Драгиша Живадиновић, председник, Славица Јовановић, Татјана Живковић, Милисав Миленковић и Зоран Стојићевић Рикардо донео је следећу

О Д Л У К У

Прва награда припада песми „Балада о опанцима“ аутора Александра М. Арсенијевића из Београда;

Друга награда припада песми „Видовдански триптих“ аутора Бошка Ломовића из Горњег Милановца;

Трећа награда припада песми: „Док гори Нотр Дам“ ауторке Јасне Миленовић из Сремске Каменице.

Жири је одлучио да се специјално похвале још три песме:

  1. Посмртна песма“ ауторке Зорке Стојановић из Малог Црнића;
  2. Песма „Ноћ и дан“ ауторке Раде Несторов из Пожаревца;
  3. Песма „Шајкача“ аутора Саве Д. Теодоровића из Брчког, БиХ.

Жири

Драгиша Живадиновић

Славица Јовановић

Татјана Живковић

Милисав Миленковић

Зоран Стојићевић Рикардо

Образложење

У доста уједначеном избору поезије која је пристигла на Конкурс уочава се висок и племенит степен патриотизма. Изражавају се похвале за оне теме које карактеришу српски род. Истовремено се равноправно негује песничка асоцијација на опште теме српског национа; истовремено се и налазе трагови оригиналног песничког приступа, што говори о истинском надахнућу песника, учесника овог Конкурса.

Три првонаграђене песме одликује колико тематска разноврсност, толико и сродност емоција. У првонаграђеној песми „Балада о опанцима“ изражава се похвала тој обући – опанцима у којима су Срби ходали и на њивама и у ратовима, и устрадањима и у победама. Дата је сажета симболична слика опанка без кога „не би знала слобода да пева“.

Интересантно је да је Нотр Дами као историјска чињеница, али и као песничка вокација присутна и у другонаграђеној и трећенаграђеној песми. Лепа је асоцијација на нашу епску поезију која се изражава у друго награђеној песми. А свакако да је пожар у цркви Нотр Дам у Паризу подстакао и ону песничку поистовећеност и песник за том трагедијом жали као да је горела Љевишка сама.

Заслужује сваку похвалу активност Удружења потомака ратника 1912-1920, Градска организација Пожаревац да негује традицију родољубиве поезије са уверењем да се у тој поезији чува бит, порекло и нада у српски патриотски занос.