ЛЕКОВИТОСТ РЕЧИ КАО ПУТ КА РАЗУМЕВАЊУ

У Свечаној сали Народне библиотеке Пожаревац, 10. јуна, одржана је промоција књиге „Лековитост“ Марије Куловић, психолошкиње и психотерапеуткиње из Београда, објављене у издању Психолошког саветовалишта „Реч по реч“. Ова промоција отворила је простор за разговор о комуникацији, емпатији, односима међу људима и значају речи у процесу лечења и међусобног разумевања.

Вече је отворено подсећањем да је „Лековитост“ књига која нас не учи само како да разговарамо са другима, већ и како да будемо присутни једни за друге. Ауторка је кроз своје дугогодишње искуство у раду са људима препознала колико су неизговорене мисли, страхови и неспоразуми често узрок патње, али и колико искрен дијалог може бити лековит. Управо из тог искуства настала је књига која повезује стручна сазнања из психологије са топлином и дубоким разумевањем људске природе.

Разговор са ауторком водила је Јелена Чобић Станисављевић, која је вече усмерила ка кључним темама књиге. Једна од првих била је комуникација између лекара и пацијената. Марија Куловић истакла је да је књига настала из потребе да се превазиђу препреке које постоје у овом односу. Савремена медицина располаже изузетним стручним знањем, али често недостаје простор за развијање комуникацијских вештина и разумевање емоционалних потреба пацијената. Са друге стране, ни пацијенти нису довољно оснажени да јасно изразе своје потребе, страхове и очекивања. Књига зато нуди смернице које могу помоћи да се однос између лекара и пацијента заснива на поверењу, поштовању и сарадњи.

Говорећи о природи људске комуникације, ауторка се осврнула на разлику између перцепције и пројекције. Кроз занимљиве примере објаснила је како људи често не виде друге онаквима какви јесу, већ кроз сопствена искуства, очекивања и страхове. Овај механизам посебно долази до изражаја у ситуацијама неизвесности, када се неретко више бавимо сопственим претпоставкама него стварним саговорником.

Посебну пажњу присутних привукла је тема емоција. Марија Куловић нагласила је да емоције нису слабост, већ важни показатељи унутрашњих стања. Страх, туга, љутња или радост имају своју функцију и преносе поруке које не би требало игнорисати. Потискивање емоција, упозорила је ауторка, често води ка телесним симптомима, хроничном стресу и синдрому сагоревања. У том контексту говорило се и о значају правилног дисања, које може бити једноставан, али моћан алат за успостављање равнотеже између тела и ума.

Једна од тема била је и медитација, која се често погрешно везује искључиво за духовне праксе или изолацију од свакодневног живота. Ауторка је објаснила да медитација представља вештину присутности и свесног усмеравања пажње, корисну не само у приватном животу већ и у професионалном раду, спорту и међуљудским односима.

Посебан део разговора био је посвећен симболици медицине. Полазећи од питања да ли је симбол медицине Ескулапов штап или Хермесов кадуцеј, разговор је отворио ширу тему о томе шта заправо представља лечење, само техничку стручност или спој знања, мудрости, етике и људскости. Управо та равнотежа између стручности и саосећања провлачила се као једна од централних порука целе књиге.

Интересовање публике изазвале су и теме плацебо и ноцебо ефекта. Ауторка је указала на моћ људских очекивања, мисли и речи, које могу допринети побољшању здравственог стања, али и појачати осећај болести и нелагодности. Тиме је још једном потврђена основна идеја књиге, да начин на који разговарамо са другима може имати стварне последице по њихово психичко и физичко здравље.

Разговарало се и о границама медицине, о односу према смрти, животним кризама, стресу и потрази за смислом. Библиотекар Оливер Стокић читао је стихове нобеловке Виславе Шимборске, чија поезија на посебан начин повезује филозофска питања живота и пролазности са свакодневним људским искуством. Њени стихови пружили су поетски оквир темама о којима се говорило током вечери и подсетили присутне да су живот и смрт нераскидиво повезани.

Ивана Славковић, дипломирани филолог, читајући одломак из књиге, својом интерпретацијом приближила је публици стил писања Марије Куловић, јасан, непосредан и истовремено стручан, али топао и људски.

Током разговора публика је активно учествовала постављајући питања о свакодневним изазовима комуникације, односу према стресу, страховима, професионалном сагоревању и квалитету међуљудских односа. Показало се да теме којима се књига бави превазилазе оквире медицине и психологије и дотичу свакога ко жели да боље разуме себе и друге.

Истинско разумевање почиње онда када не слушамо само речи саговорника, већ и човека који их изговара. Управо зато „Лековитост“ представља важан приручник не само за лекаре и пацијенте, већ за све који верују да су пажња, емпатија и дијалог међу најважнијим лековима које поседујемо.