СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА РАЗГОВОРА КОЈИ СЕ НАСТАВЉА

Нови број „Браничева“ изашао је из штампе када се обележава седамдесет година његовог постојања. Од 1955. до данас, „Браничево“ траје као простор у коме се књижевност, култура и уметност живе, испитују и стално изнова дефинишу. Овај број настао је из свести о тој традицији, али и из потребе да се она освежи, помери и отвори савременом тренутку.

У овом издању сусреће се 59 аутора, различитих генерација, искустава и поетика. Њихови текстови настали су из унутрашње потребе за говором, из жеље да се стварност разуме, разложи или оспори. Управо у тој разлици гласова гради се енергија броја — динамична, вишеслојна, понекад напета, али увек жива.

Позив за радове отворио је простор слободи израза, а одговор је стигао у виду текстова који не пристају на комфор. Савремена проза у овом броју бележи ломове, интиме и тишине нашег времена, крећући се између фрагмента и целовитог наратива, између личног искуства и ширег друштвеног контекста. Поезија долази као прецизна мисаона и емотивна линија, стих који уме да мисли, да реагује, да успори и да остане.

Отвореност према свету једна је од трајних одлика „Браничева“, а преводни текстови у овом броју потврђују ту оријентацију. Они улазе у дијалог са домаћом књижевношћу, померају перспективу и подсећају да је књижевност простор размене, сусрета и превођења искустава, како језичких, тако и културних.

Критички и есејистички прилози улазе у дело и контекст са јасном мисаоном амбицијом. То су текстови који не нуде готове закључке, већ отварају питања о савременој уметности, њеним дометима, одговорностима и границама тумачења. Прикази уметничких догађаја хватају тренутак док још траје, претварајући га у промишљену интерпретацију културног живота у коме се уметност не одваја од друштва и свакодневице.

Посебну живост овом броју доносе млади аутори. Њихови текстови наступају самоуверено, са прецизношћу и јасноћом става. Та енергија потврђује да се савремена сцена гради у садашњости, у храбрости да се говори другачије и да се преузме одговорност за сопствени глас.

Након објављивања овог броја, изненада нас је напустио Миодраг Ковачевић, један од аутора заступљених у овом издању, мултимедијални уметник, самостални уметник, уметнички истраживач и филолог. Шеснаест година интензивно се бавио савременом, аутентичном афирмацијом велике српско-италијанске уметнице Милене Павловић Барили, истражујући њено дело као сложену и значајну целину у личном, културолошком и уметничком контексту. Његово присуство у овом броју остаје као траг посвећености, знања и страсти према уметности, а његово одсуство као тиха, али снажна празнина.

Захваљујемо се свим ауторима који су послали своје радове, на поверењу, стрпљењу и енергији коју су уложили у овај заједнички споменик једног времена. Посебно охрабрујемо ауторе чији текстови нису ушли у овај број да наставе да пишу и да остану у дијалогу са „Браничевом“. Овај часопис живи од континуитета гласова и од храбрости да се поново пошаље текст, да се поново говори.

Седамдесет година постојања обавезује, али и ослобађа. Овај број „Браничева“ отвара разговор који се наставља са читаоцима, ауторима, уметницима и свима који верују да књижевност, култура и уметност имају шта да кажу управо сада.