ВЕЧЕ СЕЋАЊА НА ПРОФЕСОРА СТОЈАНА СТОЈАНОВИЋА
У Библиотеци у Костолцу, у четвртак, 22. маја 2025. године, одржано је веома лепо и емотивно књижевно вече у знак сећања на Стојана Стојановића, професора и књижевника.
Догађај је одржан кад увод у Књижевно-духовне сусрете „Костолачка жишка“, у организацији Клуба љубитеља књиге „Мајдан“ и Библиотеке у Костолцу, Огранка Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, уз подршку Центра за културу „Костолац“ и Градске општине Костолац.
О Стојану Стојановићу, о његовом раду у школи и о његовом књижевном раду, говориле су: Славица Пејовић, председница Клуба љубитеља књиге „Мајдан“, Надежда Вулић, професорка српског језика и књижевности, Славица Јовановић, професорка српског језика и књижевности, Биљана Миловановић Живак, професорка српског језика и књижевности и Олга Стојановић, унука покојног професора Стојановића. Завичајни песник, Драгиша Миљковић, прочитао је једну од објављених песама професора Стојановића.
Модератори вечери биле су Невена Вуксановић и Марија Миловановић.
Стојан Т. Стојановић рођен је 1941. године у Пожаревцу. Завршио је Филолошки факултет у Београду и радио је као професор српског језика и књижевности у Основној школи „Моша Пијаде“ Костолац (садашњој „Јован Цвијић“) и у Техничкој школи са домом ученика „Никола Тесла“ Костолац. Две године је радио и као наставник у Немачкој, за децу наших радника. Поред рада у школи, у току свог радног века често се ангажовао у раду на промовисању културног живота средине у којој је живео. Био је члан Издавачког савета часописа „Браничево“, члан редакције, уредник и лектор више монографија, један од оснивача и уредник часописа за књижевност, културу и науку „Мајдан“. Поред бројних текстова у књижевним часописима, објавио је и прозну трилогију: „Руже мога Јерихона“ (2000), „Аугзбуршка звона“ (2002) и „Дом без сунца“ (2004), затим роман „Зелена поља“ (2006) и више текстова у књижевним часописима. Живео је у Костолцу, преминуо је 24. маја 2010. године.
О Стојану Стојановићу, о његовом раду у школи и о његовом књижевном раду, говориле су: Славица Пејовић, председница Клуба љубитеља књиге „Мајдан“, Надежда Вулић, професорка српског језика и књижевности, Славица Јовановић, професорка српског језика и књижевности, Биљана Миловановић Живак, професорка српског језика и књижевности и Олга Стојановић, унука покојног професора Стојановића. Завичајни песник, Драгиша Миљковић, прочитао је једну од објављених песама професора Стојановића.
Модератори вечери биле су Невена Вуксановић и Марија Миловановић.
Стојан Т. Стојановић рођен је 1941. године у Пожаревцу. Завршио је Филолошки факултет у Београду и радио је као професор српског језика и књижевности у Основној школи „Моша Пијаде“ Костолац (садашњој „Јован Цвијић“) и у Техничкој школи са домом ученика „Никола Тесла“ Костолац. Две године је радио и као наставник у Немачкој, за децу наших радника. Поред рада у школи, у току свог радног века често се ангажовао у раду на промовисању културног живота средине у којој је живео. Био је члан Издавачког савета часописа „Браничево“, члан редакције, уредник и лектор више монографија, један од оснивача и уредник часописа за књижевност, културу и науку „Мајдан“. Поред бројних текстова у књижевним часописима, објавио је и прозну трилогију: „Руже мога Јерихона“ (2000), „Аугзбуршка звона“ (2002) и „Дом без сунца“ (2004), затим роман „Зелена поља“ (2006) и више текстова у књижевним часописима. Живео је у Костолцу, преминуо је 24. маја 2010. године.
