ПРОГРЕС БЕЗ ПРОГРЕСА

У Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ Пожаревац, 30. новембра 2023. године, представљена је књига „Прогрес без прогреса“ аутора др Новице Грујића. О књизи су говорили Драган Јацановић, археолог и аутор.

Књига Новице Р. Грујића „Прогрес без прогреса“ бави се животом у селу Дубравице и првој деценији после завршетка Другог светског рата. Тада је на ушћу Велике Мораве у Дунав, на остацима античког града Маргума, почела да се гради нека војна фабрика која се звала ,,Прогрес“. Због Резолуције Информбироа, 1948. године, њена градња је обустављена. На том месту направљено војно ловиште – „Фазанерија“, али је и то убрзо пропало. О свему томе  не постоји никаква историјска грађа. Ни аутор, ни ранији истраживачи нису успели да дођу до неког документа. Остали су само бетонски темељи великих објеката и приче у селу. Новица Грујић је управо на основу тих прича написао књигу.

Кроз лик чича Ере, кршног Херцеговца који је прошао ратове и бурна времена и који долази у Дубравицу да изгради „Прогрес“, аутор нас вешто води кроз време и историју. Он то ради са лакоћом врсног приповедача, јер сам потиче из тог села, познаје његов крајолик, људе, њихове нарави и обичаје. Село Дубравица је сочиво кроз које се прелама добар део балканске историје, од најстаријих времена до савременог доба. Налази се на највећој раскрсници путева југоисточне Европе. Овде је потврђена непрекинута нит живота од најраније праисторије до данас. Над праисторијским слојевима Римљани ће подићи град Маргум, велики трговачки, војни и културни центар. Код тог града, 295. године,  сукобиће се римски цареви Диоклецијан и Каринус, чија ће смрт означити крај једне епохе и обележити период тетрарије. Током средњег века ту ће се развити средњевековни српски град Морава као важан духовни центар, чији ће епископи бити присутни на бројним црквеним саборима. Све до Првог светског рата Дубравица има речно пристаниште и царинарницу. Гради се пруга уског колосека, од Пожаревца до Дунава. Све је то указивало на светлу будућност и прогрес. Међутим, живот је ишао неким другим токовима. Праисторијске слојеве, антички и средњевековни град је однела Велика Морава и прогутала шума. Од некадашње пруге остао је само земљани насип. Велико пристаниште је затрпао Дунав и сепарација шљунка. Данас школа у селу нема ђака. Од прогреса није остало ништа. Данас у селу кружи једна нова, можда и последња прича, да се отвори површински рудник угља, који ће избрисати и последње трагове о животу на овом простору.

Све то је Новица Грујић преточио у једно веома занимљиво штиво, које представља значајан белег о овом некада важном месту.

Драган Јацановић, археолог