СРПСКО КАЛЕНДАРСКО ЗНАЊЕ
Поводом Националног дана књиге, пожаревачка Библиотека организовала је циклус предавања археолога Драгана Јацановића о српској култури и историји Браничева. Прва тема била је Српско календарско знање, 27.фебруара 2020. године. Говорило се о јединственом систему рачунања времена и о присуству тог знања у епској народној поезији. Модератор вечери била је Татјана Живковић, дипломирани библиотекар саветник, руководилац Завичајниг одељења и Осељења старе и ретке књиге.
Календар представља јединствен и чврсто повезан астрономско – математички систем, илустрован метеоролошким приликама и стањем живог света. Ово велико знање представља најсложеније и најважније знање једне земљорадничко – сточарске заједнице. Оно представља велику, свету тајну, која, да би се сачувала и да би била пренета наредним генерацијама, морала је бити и била је кодирана. Кључ шифре су знали само упућени, потпуно исто као што је било после примања хришћанства, када је хришћанска црква преузела бригу о календару.
Јединствено сведочанство о вишемиленијумском познавању календара представља годишњи циклус обичаја српског народа. Он је једна од највећих тема српске и балканске антропологије у целини. Етнолошка, историјска, лингвистичка и археолошка грађа и литература о овом проблему је веома обимна. Годишњи циклус обичаја је животно важан због човекове потребе за оријентацијом у времену.
Српска народна поезија обилује примерима који говоре о антропоморфизираним и теоморфизираним небеским телима и њиховом животу. Другу групу чине песме које су се певале за одређене празнике у години. Тако су настале коледарске, божићне, лазаричке, краљичке и друге песме. Оне у суштинн представљају молитву упућену одређеном божанству, на првом месту Сунцу, у одређено време у години.
Своје дуговековно познавање календара Срби су искристалисали и забележили у бројним епским песмама, где је описан цео или само део годишњег циклуса. Све овакве песме требало би сврстати у посебан, календарски циклус. У таквим песмама строго се водило рачуна о самој радњи, која шифровано осликава астрономско – метеоролошке прилике. Анализом таквих песама, дефинисањем и декодирањем мотива, покушали смо доћи до њиховог првобитног значења и функције.
