ЈА САМ АКИКО

Творац једне необичне девојчице, Акико, Стефан Митић, познатији као Стефан Тићми, био је гост Народне библиотеке ,,Илија М. Петровић“ Пожаревац, 2. октобра 2019. године. Публика, коју су чинили ђаци млађих разреда Основне школе ,,Доситеј Обрадовић“, сазнала је доста о животу и раду овог младог писца кроз игру.

Стефан Митић је писац за децу и одрасле. Рођен је у Лесковцу, 1992. године, а у Нишу је завршио Факултет за спорт и физичко васпитање. Један је од оснивача Омладинског клуба ,,Анчики“, непрофитне организације у истоименом насељу, где је са колегама направио библиотеку од преко 5000 књига од напуштене куће. То га је довело до рубрике ,,Хероји недеље“ у емисији ,,Да, можда, не“ код Оливере Ковачевић на РТС-у. Широј јавности је познат по превођењу поезије на знаковни језик. У оквиру пројекта ,,И ти можеш да инспиришеш“, Стефанов лик је осликан као мурал на главној аутобуској станици. Добитник је и специјалне награде за ентузијазам и велики допринос култури Фондације Тање Петровић. На Међународном фестивалу ,,Трг од књиге“, његово дело ,,Ја сам Акико“ проглашено је за дечју књигу године 2018. Неке пеме су му преведене на енглески, македонски и руски језик.

Стефан је некада био кошаркаш, потом песник, а остаће запамћен као писац који је створио Акико. Испричао нам је анегдоту како је од кошаркаша постао песник и писац. Тренер га је често слао на клупу за размишљање и он је тако мислио и мислио док те мисли није ставио на папир. Инспирацију за Акико добио је на мору када је угледао једну Јапанку. Њу никада више није видео, а причу о њој је измислио. Акико је посебна по томе што види свет на другачији начин, а као и остала деца воли да се игра и воли слободу. Књига је у самој суштини озбиљна, може бити и за млађе читаоце, али исто тако и за старије. Чини се да Акико нема пријатеље или су њени пријатељи можда ми, читаоци, а може бити и то да смо сви ми Акико.