ПОТВРДА СОПСТВЕНОГ ПОСТОЈАЊА

Монодрама „Оскар, ког нисам добила” Татјане Кецман изведена је у Свечаној сали Народне библиотеке Пожаревац, 20. априла. Ова представа је унутрашњи монолог професије која се све чешће налази на ивици између потребе и заборава.

На сцени се смењују идентитети који као да покушавају да пронађу стабилно тло. Свака од тих жена носи своју верзију истине: једну обликовану надом, другу разочарањем, трећу тврдоглавим опстајањем. Њихове приче не теку линеарно, већ се сударају, преплићу и разилазе, баш као и путеви којима савремени уметник мора да корача.

Оно што ову монодраму издваја јесте одсуство потребе да се допадне. Уместо да тражи одобравање, она га доводи у питање. Шта значи признање у времену када је публика расута, а пажња краткотрајна? Где престаје уметност, а почиње перформанс за туђе погледе? Између тих граница, јунакиње траже не само улоге, већ и потврду сопственог постојања.

Амбијент библиотеке додатно појачава контраст између света књижевности, који подразумева трајање, и света сцене који је пролазан, често немилосрдан. Управо у том раскораку представа проналази своју тензију, између онога што остаје и онога што нестаје чим се светла угасе.

Без патетике и без улепшавања, овај комад подсећа да уметност није увек узвишена, нити увек видљива. Понекад је она само упорно враћање на почетак, покушај да се изнова изговори нешто што можда нико неће чути.