ЗАШТИТИ СЕБЕ! ЗАШТИТИ ДРУГЕ!

У Свечаној сали Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, 12. септембра, одржана је трибина под називом „Заштити себе! Заштити друге!“, у организацији Удружења „Креативна педагогија“ и Библиотеке. Трибина је била посвећена једној од најозбиљнијих и нажалост веома актуелних друштвених тема – трговини људима, са посебним нагласком на механизме заштите младих од уласка у ланац ове врсте криминала.

Трибина је организована у оквиру истоименог пројекта и промоције приручника намењеног средњошколцима, који носи исти наслов. Публикација ,,Приручник за средњошколце „Заштити себе! Заштити друге! Развој компетенција деце и младих за превенцију трговине људима“ објављен је у оквиру пројекта чију су реализацију помогли Град Пожаревац и Ужички центар за права детета.

 У сусрет Европском дану борбе против трговине људима, који се обележава 18. октобра, циљ окупљања био је да се говори о томе шта трговина људима заправо представља, на које све начине млади могу бити угрожени и како да препознају ризичне ситуације. Трибина „Заштити себе! Заштити друге!“, посвећена је теми која је као невидљива мрежа разапета над светом, тиха и подмукла, а опет толико присутна да је нико не може игнорисати.

Програм је водила Јелена Чобић Станисављевић, професор књижевности и библиотекар, која је уједно читала одломке из Приручника и постављала питања гостима, чиме је на динамичан начин повезала теоријска знања са практичним искуствима. Дискусија се одвијала и током самих излагања и након завршетка званичног дела, што је допринело интерактивности и укључивању публике.

Када је млада Ивана Чепић, студенткиња и вршњачка едукаторка, прочитала образложење Јелене Чобић Станисављевић о томе зашто овај приручник треба да пронађе пут до младих руку, чинило се да речи не припадају само ауторки, већ свима нама. У самом образложењу, које је долазило из угла некога ко је дуго радио са средњошколцима, како у просвети тако и у Библиотеци, чуо се позив да књига не остане предмет на полици, већ да постане штит – странице као оклоп, знање као мач против незнања.

Тај позив на деловање наставила је Живкица Ђорђевић, педагошкиња и председница „Креативне педагогије“, показујући да образовање не може да се затвори у зидове учионице. Подсетила је присутне да се пут до овог пројекта није градио преко ноћи. Говорила је о томе како се  Креативна педагогија нашла у овој теми – из потребе да образовање постане брана пред животним опасностима.Она је говорила о пројекту као о мосту, мосту којим млади прелазе из безбрижног света у свест да претње постоје, али да се оне могу препознати и савладати.

Излагање Петра Недељковића, мајора полиције у пензији, добило је тежину хронике. Његово искуство било је попут архиве живих сведочанстава – слике људи, улица и ситуација које су показале да трговина људима није апстракција, већ зло које има лице и облик. Он је кроз вишегодишње искуство рада на сузбијању трговине људима пренео драгоцене увиде и упозорио на сложеност овог проблема. Његов глас био је опомена да се та борба не води само у институцијама, већ и у нашим свакодневним изборима – систем мора да реагује, али и сваки појединац носи део одговорности.

Педагошкиња Светлана Спасић осветлила тему из угла превенције. Она је унела глас наде, подсећајући да превенција није хладан термин из педагошке литературе, већ топло, живо ткиво разговора са младима. Нагласила је да заштита почиње пре него што се опасност појави – кроз разговор, едукацију и оснаживање младих. Уз њу, колегиница Милена Васић говорила је о компетенцијама потребним за превенцију, истичући да није довољно познавати опасност; потребно је научити младе како да реагују, како да препознају ризичне обрасце и како да граде самопоуздање које их чини мање рањивима.

Посебан тон вечери дала је Милица Михајловић, студенткиња и вршњачка едукаторка, која је подсетила да најјаче поруке не долазе увек од ауторитета, већ често од оних истих година, изговорене речником ближим и приснијим. Истакла је да млади умеју да чују једни друге тамо где одрасли не допиру. Њене речи биле су попут еха младости – једноставне, а снажне: да порука најлакше долази онда када долази од некога ко говори истим језиком. Вршњачка едукација, у њеном тумачењу, постала је светиљка коју млади међусобно преносе, да би једни другима осветлили пут.

Док су се речи низале, на столу су стајале књиге – романи и стручна литература о трговини људима, тихи сведоци вечери. Неки наслови су недостајали, јер су већ били у рукама читалаца, а та празнина је говорила гласније него сама присутност: друштво почиње да тражи одговоре, да пита, да се бори. Књиге су се показале као живе искре у тами – јер ако трговина људима опстаје у сенци, онда је свака прочитана страница зрак светла који је разбија.

Публика није била само посматрач – учествовала је у дискусији, питала, делила мисли, реаговала. И у том кругу дијалога, између младих и старијих, просветара, родитеља и институција, родила се нит заједништва. Нит која нас подсећа да борба против трговине људима није задатак једне професије нити једне генерације, већ свих нас заједно.

Трибина „Заштити себе! Заштити друге!“ била је подсећање да је људско достојанство вредност која се не сме препустити тишини. Ако је трговина људима мрежа, онда су знање, књига и реч руке које је кидају. Синоћ, у Библиотеци, многе од тих руку спојиле су се у један чврст стисак.