СУСРЕТ УМЕТНОСТИ И ТАЈНИ ЈЕДНОГ ГЕНИЈА
Присутне на отварању изложбе поздравила је директорка Библиотеке Вера Зарић Митровић, док је о самом концепту и значају поставке говорио управник библиотеке Гете института у Београду, др Селман Тртовац. Њихова надахнута обраћања подсетила су публику да Кафкино дело и данас снажно одјекује, позивајући нас да преиспитамо сопствени положај у свету који често делује као лавиринт апсурда.
Прво што упада у око јесу цртежи Николаса Малера, наизглед једноставни, скоро неспретни, готово као да су настали у тренуцима игре, а не као озбиљни уметнички покушај. Можда ћете се запитати – шта је ово, како да схватим те наизглед неусаглашене линије? Ипак, ту се крије мислени слој. Малер, познат по свом минималистичком изразу, ослања се на Кафкину сопствену уметничку природу – Кафка није био само писац речи, већ и цртач. Његова реченица упућена вереници Фелиси Бауер из 1913. године, у којој тврди да је некада био „сјајан цртач“, говори о човеку који је кроз цртеж изражавао оно што му је реч често ускраћивала. Цртање је за Кафку било уточиште, као нека врста тихе поезије у времену препуном буке и неспоразума.
Малерова стрип-биографија није само омаж, већ и уметничка реконструкција Кафкиног света, са дозом ироније и духа. Његови цртежи говоре тим минималистичким језиком који открива много више него што се на први поглед може помислити. Кафкин живот, његова сложеност и парадокси, преточени су у кратке, али снажне слике које постављају питања на која можда никада нећемо добити јасан одговор – од пропасти његових планова за серију туристичких водича, преко тајанственог наставка „Поновне трансформације Грегора Самса“, до енигме „белог роба“. Све то указује на сложеност Кафкиног стваралаштва и његове вечите загонетке.
Супротно овој сугестивној и духовитој минималистичкој форми, илустрације Радека Малија и Ренате Фучикове доносе прецизност и богатство детаља. Њихов приступ је готово документаран – они нас воде кроз мање познате, али изузетно важне тренутке Кафкиног живота, разбијајући традиционалне стереотипе о овом аутору. Ова друга страна изложбе, названа „Франц Кафка: човек свог и нашег времена“, открива човека који се никада није сасвим уклопио у своје време, чији је однос са Прагом био сложен и дубоко емотиван, обликујући његову уметничку и људску судбину.
Кроз илустроване призоре и приче које чине ову изложбу, посетиоци стичу утисак да се приближавају Кафки не само као писцу, већ и као човеку са свим његовим слабостима, несигурностима и борбама. Његова неизвесност, његова унутрашња напетост између тежње ка савршенству и стварности која га спутава, постају јасније, а његова дела добијају се као порука која надилази време и простор.
У свету који се убрзано мења, у коме су границе између стварног и нестварног често мутне, Кафка остаје константа, писац који својим речима осветљава мрачне углове људске егзистенције. И не само то – читајући га, схватамо да смо сви ми понекад у положају Грегора Самсе, који се једног јутра буди као буба, или Јозефа К., који се нашао у процесу без јасне оптужбе. Баш у том осећању отуђености и борбе са апстрактним системом препознајемо себе, без обзира на време у коме живимо.
Његов рад, осветљен кроз различите уметничке визуре Малера, Малија и Фучикове, и даље нас интригира, подсећајући нас да су његови ликови и теме – усамљеност, страх, идентитет – и данас део наше свакодневице.
Ова изложба је позив да се кроз уметничке форме осветле слојеви једног од најтананијих и најутицајнијих гласова модерне књижевности. У том простору, између цртежа и речи, Кафка и даље живи, говори и дира.
