СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА ЗАВИЧАЈНОГ ОДЕЉЕЊА
У програму су учествовали истакнути ствараоци културе: др Мирољуб Манојловић, др Бранка Пражић и Татјана Живковић, која као руководилац Завичајног одељења негује ову светињу знања и памћења. Она је подсетила на Младена Владимировића, визионара и оснивача завичајног фонда, првог пожаревачког библиографа, чији је рад темељ на коме и данас почива ова драгоцена збирка.
Најстарија књига из фонда, „Скитничка конфузија или Несторово покајање“, штампана далеке 1844. године у Београду, као да је оживела кроз тај тренутак, шапућући причу свог аутора Мојсеја Живојновића, првог председника Читалишта у Пожаревцу. Тај драгуљ културе представља непролазни споменик једном времену, једној идеји и једној људској страсти према писаној речи и знању.
Док је др Бранка Пражић излагала о критеријумима формирања завичајне збирке, њене речи биле су попут светлости која осветљава пут ка разумевању значаја сваког листа, сваке странице, сваког рукописа. Поменула је и Јована Драгашевића — генерала, књижевника и научника — чија је личност уткана у завичајну историју, симбол сплета науке и уметности, снаге и људскости.
Др Мирољуб Манојловић присетио се система смештаја грађе који је сам увео 1975. године — система који и данас чува ову ризницу културе као драгоцену баштину. Његова посвећеност показују како један појединац може постати чuвар времена и сведок историје.
Народна библиотека, осим што остаје стожер матичне функције, мора у будућности оснажити своју истраживачку и информациону делатност — да буде место где прошлост живи, а будућност се ствара.
