РАДИОНИЦА “ЗЕМЉА ВИНА, ШАНСОНЕ И УМЕТНОСТИ“ НА ОДЕЉЕЊУ ЗА МЛАДЕ

Народна библиотека ,,Илија М. Петровић’’ Пожаревац обележила је Месец франкофоније радионицом ,,Земља вина, шансоне и уметности’’ на Одељењу за младе, 30. марта 2023. године. Радионицу је водила Анђелка Бобић, професорка француског језика и чланица Одељења за младе од његовог постојања. Учесници су били ученици Медицинске школе.

Ђаци су запловили ‘’језиком љубави’’ кроз историју Француске уз ликове Атерикса и Обеликса. Сазнали су због чега је Париз назван ,,Градом светлости’’ , какве су то песме ‘’са душом’’ и зашто је чувени хлеб багет дугуљастог облика. Открили су делић садржаја чувеног романа Виктора Игоа ,,Звонар Богородичине цркве’’ и схватили да је анђеоски глас жене, која је увек носила малу, црну хаљину, створио необичан животни пут достојан филма. Насмејала их је чињеница да Пирамида у Лувру, конструисана 1989. изазива бес не само код конзервативних архитеката, већ и код филмских радника. Било који редитељ који жели да снима двориште Лувра за свој филм, мора да плати хонарар и архитекти Пирамиде И.М.Пеју. Због тога се филмски сетови тако радо задржавају код старих споменика – они су бесплатни. Ученицима је био интересантан податак да се сваког дана у Француској објави по једна књига о кулинарству и да најпосећеније место није Ајфелов торањ, већ Дизниленд. После овог путовања, присутни су другачије видели Балзака и Молијера. Увидели су да они нису ‘’тамо неки писци досадних лектира’’.

На самом крају, путовање кроз ову чаробну земљу наставило се кроз музику, уз песму Барбаре Прави ,,Воилἃ’’

Модерна Франкофонија је створена 1970. Њен мото је једнакост, комплементарност и солидарност. У почетку, Франкофонија је била мали клуб северних земаља у којима се прича француски, док је данас то важна међународна организација чије земље чланице сарађују на пољу културе, науке, економије, правде и мира. Сваке године месец март је у целом свету у знаку Франкофоније и слављења њене разноликости и живости. Франкофонију пре свега чини триста милиона људи који на пет континената говоре истим, француским језиком. Србија се придржила тој породици најпре као посматрач 2006. године, а затим и као придружени члан 2018. године. Прошлост чува корене разгранате сарадње Србије и франкофоних земаља још од XVIII века. На двору српског краља Уроша Немањића и краљице Јелене, у народу познате као Јелена Анжујска, почело се са проучавањем и коришћењем француског језика, а тада је настала и прва библиотека у Србији у којој су се нашле само књиге написане на француском језику.

Француски језик је пети најкоришћенији језик на свету који се намеће као један од великих језика сутрашњице. Србија реализацијом различитих културних програма унапређује своју сарадњу са Међународном организацијом Франкофоније, у циљу промоције њених вредности и језика.