ПРИЧАОНИЦА НА ТЕМУ „МУЗИКА И ФИЛМ“

Причаоница на тему „Музика и филм“
У Библиотеци у Костолцу, Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у петак, 5. априла, одржана је радионица „Причаоница“ са предшколском групом деце вртића „Мајски цвет“ из Костолца, која су дошла у пратњи својих васпитачица: Гордане Кужељко, Тамаре Стојановић и Јоване Совиљ.
Тема радионице била је „Музика и филм“. Библиотекарке Рената Минић и Невена Вуксановић упознале су децу са библиотеком и њеним радом, а онда су наставиле причу о почетку музике и филма. Деца су сазнала да је музика уметност стварања уређених односа између тонова, која има три основна елемента: мелодију, ритам и хармонију и да су ноте део музичког писма којим се бележе тонови у линијском систему. Први облици музике настали су у старијем каменом добу – палеолиту. Музички иструменти су справе на којима се изводе музичка дела. Први музички инструмент био је сам човек – његов глас и тело. Музички инструменти се деле на ударачке, жичане, дувачке и инструменте са диркама. Ударачки инструменти су они музички инструменти код којих се тон добија ударањем (тимпан, гонг, звона, металофон, ксилофон, бубањ, чинеле, даире, триангл, кастањете и др). Жичани инструменти су добили назив по основном делу на коме се добија тон, а то је жица. Две подгрупе жичаних су: гудачки и трзалачки инструменти. Гудачки су: виолина, виола, виолончело и контрабас. Најзначајнији трзалачки инструмент је харфа, најпопуларнији трзалачки инструмент је гитара, а у тој групи се налазе још и мандолина, као и разне врсте тамбура, лаута и лира. Дувачки инструменти су они код којих се тон добија дувањем ваздуха у цев инструмента. Постоје дрвени дувачки инструменти (флаута и пиколо) и лимени дувачки инструменти (труба, тромбон, хорна и туба). Инструменти са диркама су група музичких инструмената који користе клавијатуру и њене типке као главни извор звука. Најпознатији инструменти овог типа су клавир, оргуље, електрична клавијатура и други. На радионици се разговарало и о правцима у музици, о чувеним композиторима, као што су Бетовен и Моцарт, затим о рок музици, као и о савременој музици. Деца су након тога исказала жељу да отпевају неколико песама које су учили у вртићу.
Други део радионице био је посвећен филмској уметности, чије је основно изражајно средство покретна слика. Филм се доживљава као синтеза уметности, јер обједињује ликовну уметност (слику), књижевност (сценарио), позориште (глуму) и музику (звук).
Први филм настао је пре више од сто година. Његови творци су браћа Лимијер. Први филм приказан је у Паризу, 28. децембра 1895. године. Трајао је свега неколико минута и представљао је долазак воза на железничку станицу. Приликом пројекције људи су, видевши да им воз иде у сусрет, почели да вриште и беже по сали, не знајући да је то само пројектовано на платну. Исти филм је у Србији приказан шест месеци касније, 1896. године у кафани браће Савић, код зграде албаније, „Код златног крста“. За прво српско филмско остварење проглашен је филм под називом „Живот и дела Бесмртног Вожда Карађорђа“  из 1911. године, у режији Чича Илије Станојевића.
Звезде немих филмова су умеле да се изражавају без речи, користећи руке и изразе лица, да би исказале своја осећања или радњу. Открићем звучних филмова, 1927. године, све се променило. Многи глумци који су имали изражен страни нагласак или пискаве гласове остали су без посла. У почетку звучног филма, многи филмски уметници снимали су прво слику, а звук додавали накнадно. Касније су се досетили да микрофоне сакрију у декору, међутим, глумци нису смели много да се померају током снимања. Тек кад су микрофоне окачили о нарочите пецаљке које микромани померају, као што се и данас ради, звучни филми су снимани без тешкоћа. Од настанка првих покретних слика до данас, са усавршавањем филмске технике, ова се уметност све брже развијала, од немог до звучног филма, од црно-белог до филма у боји, као и до филмова са дигиталним специјалним ефектима и 3Д, 4Д и 5Д филмова.
Након приче о филму, деци је на лаптопу приказан први неми кратки филм, долазак воза у железничку станицу. Разговарало се и о познатим глумцима из прошлости и садашњости. Један од најпознатијих глумаца немих филмова, за којег су деца чула и чије су филмове гледала, био је Чарли Чаплин, који је иза себе оставио велика филмска остварења. Деца су се окушала и у имитацији овог чувеног комичара. Након разговора, деца су уживала у прелиставању сликовница из богатог фонда библиотеке.
Тема одржане радионице „Причаоница“ део је и пројекта вртића „Мајски цвет“ у Костолцу.