„РЕЧИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА – МЕЛОДИЈА МОЈЕ ДУШЕ“

Одељење за младе Народне библиотеке ,,Илија М. Петровић“ Пожаревац4. марта 2024. године, угостило је ученике првог и другог разреда Средње музичке школе ,,Стеван Мокрањац“, заједно са њиховим професорима Маријом Запутил, Драганом Ицићем, Јеленом Никић, и библиотекарком Аном Гајић, поводом обележавања ,,Марта – месеца српског језика, културе и књижевности“.

Библиотекарка Јелена Чобић Станисављевић упознала је ученике са значајем ове манифестације која се обележава од 2022. године, истичући важност очувања и промоције српског језика, културе и књижевности. Како је поезија музика речи, ученици Музичке школе добили су задатак да напишу песму са насловом изабране књиге на Одељењу за младе (изабране су књиге Јелене Ђекић, Карлоса Руиса Сафона, Марка Мансона и ,,Библија’’).

Организован је мини литерарни конкурс ,,Речи српског језика – мелодија моје душе“. Ученици су радили  подељени у четири групе, које су носиле назив по песми, односно изабраној књизи. Заједничким снагама стихови су се низали као ноте по линијском систему, па су светлост дана угледале четири изузетне песме: ,,Фрајер“, ,,Марина“, ,,Свето писмо“ и ,,Е, заболе ме!“ Ученици су били пуни ентузијазма и воље, па су се даровитост, креативност и машта показали у пуном сјају.

Након стварања песама, учесници су се одморили уз Шопенову ,,Полонезу“ (c-mol), у извођењу ученика Илије Пајкића на клавиру, у Свечаној сали Библиотеке . Представници група прочитали су песме настале у читаоници Одељења за младе, а потом је уследило гласање.

Жири за пребројавање гласова  радио је у саставу: Марија Запутил, професорка српског језика и књижевности, Драган Ицић, професор историје и Јелена Чобић Станисављевић, библиотекарка са Одељења за младе. Био је прави изазов да се одабере само једна песма. Групе ,,Фрајер“ и ,,Марина“ освојиле су исти број поена, па је било неопходно надметање у рецитовању, како би се дошло до најбоље. Тако је победу однела група ,,Марина“ са истоименом песмом, у интерпретацији ученика Василија Петровића.

Победа је прослављена уз песму ,,Ђурђевдан“ коју си извели профeсорка Марија Запутил и ученик Илија Пајкић на клавиру, у четири руке.

Када се споје лепота и богатство речи српског језика са музиком и енергијом младих добије се изузетно уметничко дело.