KАД КЊИЖЕВНОСТ НАСМЕЈЕ: НЕСВАКИДАШЊЕ ВЕЧЕ СЛАЂАНА МАРТИНОВИЋА У КОСТОЛЦУ
Библиотеци у Костолцу, Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у четвртак, 5. марта 2026. године, одржано је књижевно вече које је померило границе уобичајеног књижевног сусрета. Гост вечери био је Слађан Мартиновић Буковски – романописац, афористичар, стендап комичар и аутор радио и телевизијских емисија – који је публици представио своје богато и жанровски разноврсно стваралаштво.
Вече је протекло у духу смеха, непосредности и живе комуникације са публиком, јер је Мартиновић свој наступ обликовао на начин који је више подсећао на стендап перформанс него на класичну књижевну промоцију. Управо тај спој хумора, сатире и књижевности дао је посебан печат овом сусрету, претварајући га у динамичан и незабораван догађај.
Слађан Мартиновић, рођен 12. августа 1967. године у Пожаревцу, својим животом и радом сведочи о необичном споју различитих светова. У родном граду познат је не само као књижевник и афористичар, већ и као ауто-механичар, подједнако вешт и у радионици и на књижевној сцени. Основну школу завршио је у Кличевцу, а његов таленат за писање широј јавности открио је легендарни Милован Илић Минимакс, који је његове афоризме представио у култној емисији Радио Београда „Туп-Туп“.
Током година, његови афоризми и сатирични текстови објављивани су у бројним угледним листовима и часописима, међу којима су „Политика“, „Илустрована политика“, „Вечерње новости“, „Ошишани јеж“ и други, као и у популарним радио емисијама. Оставио је значајан траг и као аутор емисија „Сизиф маратонац“ и „Кабаре Сизифа маратонца“, као и телевизијског серијала „Двојац без кормилара“. Данас, уз подршку супруге Иване и у сарадњи са Слободаном Васићем, наставља да ствара у оквиру забавно-хумористичке емисије „Време зорта и нелагоде“.
Његови афоризми превођени су на словачки и бугарски језик, а до сада је објавио више књига које сведоче о његовој разноврсности: „Купање Деда Мраза“ (2008), „Резервни играч нижеразредног клуба“ (2020), „Памет за понети“ (2022) и „Луде краве у змајевом гнезду“ (2024).
Бројна публика у Костолцу са одушевљењем је пратила духовито казивање и аутентичан наступ аутора, награђујући га честим аплаузима и смехом који је испуњавао библиотечки простор. Вече је још једном показало да књижевност може бити и разиграна, духовита и непосредна, те да реч, када је вешто изговорена, има моћ да истовремено насмеје и подстакне на размишљање.
Модераторке вечери, библиотекарке Невена Вуксановић и Марија Миловановић, својим вођењем допринеле су топлој и опуштеној атмосфери, у којој је публика уживала до самог краја.
