БОЕМИ „У КАНЏАМА“ ПОЖУДЕ И СУРОВОСТИ

У препуној Свечаној сали Библиотеке „Илија М. Петровић“ синоћ је бравурозним  извођењем специјално адаптираног комада аутора Косте Димитријевића „Чича Илија/Код Три Шешира“, непроцењивим искуством и умећем редитељке Драгане Данде Стојановић и глумачког ансамбла Удружења уметника, оживљен и на упечатљив начин публици представљен истински шмек једног давно и неправедно заборављеног времена и људи који су на овим просторима оставили непроцењив допринос у развоју писане речи и позоришне уметности.

Несвакидашњи призори које љубитељи театра на европском континенту (а све чешће и домаћа публика) могу доживети путем неформалних (импровизованих) извођења представа које су се из различитих разлога „преселиле“ са великих сцена културних центара на отворене јавне просторе, улице и тргове,  у сале библиотека и угоститељских локала, у просторије изнајмљених станова и реконструисаних објеката, полако али сигурно освајају срца све већег броја гледалаца, разбијајући стереотипе против којих се на идентичан начин својевремено борио и велики  Шекспир, храбро пркосећи наметнутим, традиционалним и по уметничку слободу ограничавајућим „правилима“ епохе током које је писао и стварао.

Да се баш такав, неочекиван и неуобичајен приступ да показати веома ефектним и после толико деценија свођења позоришне игре на унапред дефинисане „оквире“, можда најпрецизније описује неустрашив подухват редитељке Данде Стојановић која је синоћ у сали библиотеке успешно  дочарала јединствену атмосферу и аутентични  скадарлијски „севдах“ – приказан кроз духовите  приче, дружења и анегдоте уметника и догађаја у периоду између два и после Другог светског рата.

На моменте тужна али истовремено врцава и интригантна комедија са елементима трагедије, на оригиналан и врло интелигентан начин отвара прашњаве шкриње како „историјског архива“ тадашње београдске боемштине, тако и нека дубоко потискивана осећања безусловне љубави, узајамног поштовања, пријатељства и оданости „старих добрих другара“ чије су тешке и компликоване судбине умногоме одредиле уметничку епоху, развој и трансформативну моћ позоришта – оног које је још тада успешно одолевало снисходљивом подилажењу друштвено-политичком диктату „уклапања у дефинисани шаблон“, карактеристичним за време у којем и данас живимо и стварамо.

Голицави хумор, мирис романтике, заборављеног хедонизма и магије истинског дружења Чича Илије Станојевића, Добрице Милутиновића, велике Жанке Стокић и најпознатијег скадарлијског келнера  Мите  „уз чашицу“ за кафанским столом, сваким сегментом бриљантне игре постепено отклања сав нагомилани терет и различите фрустрације коју колотечина свакодневнице по природи ствари оставља за собом, будећи неке трепераве, давно заборављене емоције у сваком од нас – што је одушевљена публика итекако добро препознала, осетила и наградила вишеминутним аплаузом и  најпозитивним утисцима упућеним редитељки (и глумици, у улози Жанке Стокић) Драгани Данди Стојановић, и глумцима Зорану Матијевићу (Чича Илија), Саши Милосављевићу (Добрица Милутиновић) и Зорану Стаменковићу (келнер Мита).

 Графички и сценски дизајн представе чија се наредна извођења нестрплљиво ишчекују широм земље и региона потписује Ена Бајић.

Аутор текста: Татјана Живковић, дипломирани филозоф и дипломирани библиотекар-саветник.

Фотографије: Катарина Бели