БИБЛИОТЕКЕ И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ

У Требињу је 24. и 25. априла 2025. године одржан XXV стручни скуп библиотекара Републике Српске под насловом „Библиотеке и културно насљеђе“. Организатор скупа било је Друштво библиотекара Републике Српске, а догађај је окупио велики број професионалаца из библиотечког и сродних сектора. Скуп је посвећен актуелним изазовима и иновативним приступима у очувању, дигитализацији и промоцији културног наслеђа у оквиру библиотечке делатности.

Програм је обухватио 37 стручних излагања, 17 постер презентација и 4 представљања публикација од значаја за струку. Теме су се кретале од теоријских разматрања до примера добре праксе у различитим типовима библиотека. Посебан акценат био је на улози библиотека у афирмацији културног идентитета, дигиталној доступности грађе и новим начинима приближавања културног наслеђа корисницима свих генерација.

У оквиру регионалне сарадње, скупу је присуствовала председница Библиотекарског друштва Србије, гђа Јелена Глишовић, која је са председницом Друштва библиотекара Републике Српске, гђом Љиљаном Кнежевић, одржала радни састанак са циљем усаглашавања будућих заједничких активности, о којима ће јавност бити благовремено обавештена.

Народну библиотеку „Илија М. Петровић“ из Пожаревца представила је библиотекарка Јасмина Степановић, са радом који се бави једним од кључних питања савременог библиотекарства – очувањем завичајне културне баштине кроз дигитализацију. У свом излагању и пратећем постеру, Степановић је указала на важност системског приступа у дигиталној обради завичајне грађе: старих и ретких књига, периодике, плаката, фотографија, разгледница и рукописне документације. Та грађа често остаје ван домашаја шире јавности или је изложена физичком пропадању.

Као одговор на те изазове, у библиотеци у Пожаревцу већ неколико година се спроводи поступак дигитализације у складу са професионалним стандардима. Грађа се обрађује у форматима PDF, TIFF и JPEG, уз паралелно креирање метаподатака ради лакшег претраживања и функционалног коришћења. Поред тога, велики значај придаје се промоцији дигитализованих садржаја – кроз онлајн платформе, друштвене мреже, виртуелне изложбе и тематске дигиталне колекције.

Резултати оваквог приступа већ су препознатљиви: заштићен је значајан део локалног културног наслеђа, а јавности је омогућен лак приступ вредној грађи – како истраживачима и студентима, тако и широј читалачкој публици. Посебно је значајна међуинституционална сарадња са архивима, музејима и другим библиотекама, што доприноси бољем умрежавању ресурса и струке у целини.

Скуп у Требињу понудио је вредну платформу за размену знања, искустава и нових идеја. Потврђено је да библиотеке, као институције од јавног значаја, имају суштинску улогу у очувању културне меморије, али и у активном обликовању начина на који културно наслеђе живи у савременом друштву. Повезујући традицију и технолошки напредак, библиотеке не само да чувају прошлост, већ отварају простор за њено разумевање у садашњости и будућности.