„НАСЛИКАНО С ЉУБАВЉУ“

У сусрет предстојећем празнику љубави који се широм света обележава 14. фебруара, у Библиотеци у Костолцу, Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у четвртак 9. фебруара, одржана је радионица под називом „Насликано с љубављу“.
Српска православна црква 14. фебруара обележава Светог мученика Трифуна, али се такође, широм света, прославља и Дан заљубљених или Свети Валентин. Исказује се љубав путем порука, некада руком писаних, данас електронских, организују се пријатна изненађења за вољене, купују се ситни поклони, приређују свечане вечере. И тако, љубав званично има свој дан, па је тема радионице, сходно томе, била посвећена љубави и исказивању љубави вољеним особама. Прављене су честитке са порукама љубави, читане су приче о свецима и о пореклу празника, прављени су букмаркери (обележивачи књига) и плетене корпице од памучног конца.
Учесници радионице били су ученици издвојеног одељења из Кленовника (Основна школа „Јован Цвијић“ Костолац), заједно са својим учитељицама Весном Пешић Животић и Сањом Тизманов. Радионицу су водиле Рената Минић, дипломирани библиотекар саветник и Невена Вуксановић, дипломирани библиотекар, а у спровођењу радионице били су укључене и Виолета Кевро, ликовна уметница и Ана Хранисављевић, професорка српског језика и књижевности.
Изложба радова са радионице биће отворена 14. фебруара.

О пореклу празника
Луперкалије
Луперкалије је назив за древни римски верски празник, односно светковине које су се по традицији одржавале од 13. до 15. фебруара, и чија је сврха била духовно прочистити град, заштитити га од злих духова и донети плодност и здравље. Верује се да порекло те светковине потиче од још раније сличне светковине познате под именом Фебруа, по коме месец фебруар добио име. Луперкалије су биле сличне неким другим пасторалним светковинама класичног света, укључујући старогрчке где се славио бог Пан. Стари Римљани су 14. фебруара славили бога Фауна, заштитника пастира.
Свети Трифун
Овај светитељ је живео у трећем веку после Христа као сиромашни младић, који је богатима чувао гуске и још од детињства имао је благослов божји да може да лечи људе и животиње и истерује из њих зле духове. За ове његове способности сазнао је и тадашњи римски император Гордијан чија је кћерка Гордијана била душевни болесник и ниједан од тадашњих лекара није могао да јој помогне.
У таквом стању, каже хришћанска легенда, једном је из ње проговорио зли дух, који ју је био запосео и рекао да њега нико из ње не може истерати, осим Трифуна. Није, међутим, рекао о ком се Трифуну ради па је цар редом доводио многе тог имена док „по Божјој вољи“, у малоазијској Фригији не пронађоше скромног гушчара Трифуна. Доведен у Рим, он је успешно излечио девојку и цар га, наравно, богато наградио, али је овај, у повратку кући, успут све драгоцене дарове разделио сиротињи. У селу је наставио да живи као и раније, чувајући гуске, али и у све здушнијим молитвама и све већој побожности. Знајући за њега и Божју милост којом је зрачио, нови цар Дакије, велики противник хришћанства, нареди да га баце у тамницу и на највеће муке. Али, Трифунову веру ништа није поколебало па су га убили мачем. Чак и пред смрт, Трифун се помолио Богу и предао душу своју свом Творцу своме.
Свети Валентин
У хришћанској епохи Валентин, мученик из ИИИ века н.е. био је светитељ кога су поштовале младе девојке несрећне у љубави. Када је император Клаудијус ИИ одлучио да су неожењени мускарци бољи војници од оних који имају жене и породицу, забранио је брак младим мушкарцима који би били његови потенцијални војници.
Валентин је увидео колику неправду овим својим поступком чини император, па је решио да и поред свега настави да венчава младе љубавнике у тајности. Када су ове његове активности биле откривене, Клаудијус је наредио да га убију. Убијен је 14. фебруара 269. године нове ере. Легенда каже да је Валентин пре смрти послао опроштајну поруку слепој тамничаровој ћерки – у писму је био жути шафран са потписом „од твог Валентина у знак захвалности на топлини коју је показала према њему“. Догодило се чудо и девојка је прогледала. Од тада потиче позната традиција да
мушкарци пишу женама слатке поруке.