БУДУЋНОСТ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Народнa библиотекa „Илија М. Петровић“ Пожаревац

позива вас на предавање

Будућност вештачке интелигенције

Гости:
Др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду
Слободан Бубњевић, писац, новинар, физичар

Петак, 30. септембар 2022. година, у 12 часова

О гостима:
Др Александар Богојевић је рођен 1960. године у Београду. Основну и средњу школу је похађао у Београду и Њујорку. Студије физике је завршио на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1983. године као студент генерације. Дипломски рад из квантне механике је одбранио код Проф. др Федора Хербута. Од 1983. до 1985. године је боравио на последипломским студијама физике на Универзитету Колумбија у Њујорку (Columbia University, New York) где је и магистрирао 1985. Исте године је наставио докторске студије на Универзитету Браун у Провиденсу (Brown University, Providence, Rhode Island) из области теоријске физике високих енергија. Докторирао је 1989. године са темом: “Черн-Сајмонс структура теорије поља струна” (Chern-Simons Structure of String Field Theory) под руководством Проф. др Антала Јевицког. У току последипломских студија је био добитник стипендије Унверзитета Колумбија и радио као асистент-истраживач Универзитета Браун. 1989. године је на последипломском предмету “Релативистичка квантна механика” замењивао Нобеловца Проф. др Леона Купера (Leon Cooper). У току последипломских студија је провео два месеца као гост Института за врхунска истраживања у Принстону (Institute fro Advanced Studies, Princeton). По одбрани доктората прелази у Копенхаген у Данској где је био на последокторској позицији на Нилс Бор Институту (Niels Bohr Institute). Од 1989. до 1991. је као добитник престижне Нилс Бор стипендије гостовао и држао семинаре на неколико универзитета у САД (MIT, Harvard, Brown, U. Florida). При крају боравка у Копенхагену организовао је први међународни скуп из високих енергија “Danube Workshop” на Институту за физику у Београду.
Др Александар Богојевић је од 1991. године стално запослен на Институту за физику. Бави се истраживањем квантне теорије поља, гравитацијом и космологијом, као и моделирањем и нумеричком симулацијом комплексних система. Аутор је више од 60 научних радова и два уџбеника из квантне тероије поља. Коаутор је још четири књиге, уредник једне монографије и аутор великог броја научно популарних есеја. До сада је био ментор на једном докторском, четири магистарска и већем броју дипломских радова. 2007. године је био добитник награде Института за физику. Један је од оснивача Лабораторије за примену рачунара у науци Института за физику.
Од 17. јуна 2014. године директор је Института за физику. Члан је Сената Универзитета у Београду и председник Управног одбора Друштва физичара Србије.

Слободан Бубњевић, новинар, писац, физичар
Рођен 1978. у Ријеци у Хрватској. По образовању је физичар истраживач, али се професионално бави писањем и научним новинарством. Завршио је Математичку гимназију у Београду. Дипломирао је теоријску и експерименталну физику на Физичком факултету Универзитета у Београду.
Уредник и су-оснивач иницијативе Наука кроз приче. Шеф комуникација на Институту за физику у Београду и координатор за медије ЦЕРН-а у Србији. Оснивач и главни и одговорни уредник часописа Елементи у периоду од 2015. до 2017. године.
Радио као координатор Сектора за штампану, интернет и видео продукцију у Центру за помоцију науке, у периоду од 2011. до 2017. године. Основао портал Елементаријум и водио бројне ЦПН пројекте. Покретач и уредник програма ЦПН трибина.
Новинар независног недељника Време од 2003. године. Уређивао и електронски часопис за књижевност Мале новине, а пише и за Политику, Натионал Геограпхиц Србија, Б92 и друге београдске медије. Објавио је збирку прича Страх од промаје (КРР, 2013). Објавио је збирку прича Пертурбације и друге невоље (Народна књига, 2005). До сада је написао осам радио-драма: ”Ембрио” (2003), ”Фисиони фрагменти Павла Савића” (2004), ”Лов на Чарлса Дарвина” (2004), ”Силе Руђера Бошковића” (2005), “Усуд” (2005), “Тесла и Пупин, резонанције” (2006), “1300 каплара” (2007) и “Атанасије Стојкович” (2008) које су све емитоване на програмима Радио Београда.
Објављивао је приче у више књижевних часописа у региону, а неколико његових прича и драма је освојило литерарне награде.
Члан Српског књижевног друштва од 2015. године.